 |
 |  |
|
pesnikinja
|
|
Jastuk za dvoje
Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i pogled crn. Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove. Ja umem u svakoj kapiji da napravim jun. I nemam obične sreće. I nemam obične grehove. Podeliću s tobom sve bolesti i zdravlja. Zavoli moju senku što se tetura niz mokri dan. Sutra nas mogu sresti ponori. Ili uzglavlja. Svejedno: lepo je nemati plan. Zavoli trag mog osmeha na rubu čaše, na cigareti, i blatnjav hod duž ulica koje sigurno nekuda vode. Čak i kad ti se čini da ih mi nekud vodimo, one se smeškaju blago i nekuda nas vode. Bićemo tamo negde možda suviše voljeni, potpuno neprimetni, ili javno prokleti. |
|||||||||||
|
_________________ "Мolitva je prosfora umešena od suza i srca ." Аvva Јustin
|
|||||||||||||
 |
| |
|
|
Pozivam vas da posetite moj blog posvećen Miki Antiću na http://miki-i-ostalim-cudima.blogspot.com/
Najmuškija pesma Ostavite mi na miru moje rasejane dečake, vi najjači u razred, najglavniji u ulici, vi što sve silom hoćete i vi što sve silom možete. Ostavite mi na miru moje smešne i smušene, moje dečake sa uskim ramenima i očima što žmirkaju od kratkovidosti. Znam, oni obično padnu ako se penju na drvo. Video sam, njihovi klikeri uvek daleko promaše. Uverio sam se, oni uvek dobiju batine kad se potuku. Oni nisu za neke velike junačke igre i ja vas molim: ostavite mi na miru moje rasejane dečake. Moji dečaci hodaju kao da lebde u vazduhu, sede u razredu drveni i zamišljeni, zabodu nos u knjigu i ne čuju šta ih pitate, ali svaki od njih tegli u svojoj glavi čudan i veliki svet koji vi možda nemate svet u kome su oni najveće vojskovođe, najveće poglavice, najveći kapetani brodova, svet u kome vide oštro kao kondori, imaju široka ramena i penju se na Himalaje i putuju u Australiju. Svet koji se produžuje do onamo. I mnogo dalje od onamo. Ostavite mi na miru moje rasejane dečake, jer samo oni mogu sutra da nas odvedu u neobično, u nemoguće, ako iznesu iz glava te svoje čudne svetove i puste nas da zajednički u njima živimo i mi sa uskim i mi sa širokim ramenima, i vi najbolji i najlošiji klikeraši, i vi najvažniji i najnevažniji u razredu. Jer sve na kraju uvene. I klikeri, ako nisi znao, uvenu kao trešnje. Uvenu jaka ramena i uvenu lepe igre. Uvene detinjstvo kao da nikad nije bilo. Ostaju samo glave pune čarobnih svetova koji se nikad ne tope, koji se nikad ne troše, koji se razlistavaju... razlistavaju... iz kojih sutra rastu nove velike šume, nove velike prerije, novi beskrajni okeani, nove fantastične planete, iz ti rasejanih običnih detinjih glava pametnih samo za tajanstveno, za neizvodljivo i čudno, pametnih samo za maštanje. |
|||||||||||
|
|||||||||||||
|
| |
|
karakterni smajli
|
|
Oglas
Traži se jedna polovna nedelja, bez vesti o nesrećama i ratovima! Traže se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iščezli raseljeni, izgubljeni, poženjeni... Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi... traže se da vrate ljubav! Traži se NADA! U ovom malom oglasu traži se nada, polagana u same sebe i u vreme koje dolazi! Ako ta NADA izneveri, ako se ta NADA ne vrati, njene dugove ne priznajemo kao svoje! Traži se svaštara; ona divna, debela sveska kupusara. U njoj su naši prvi stihovi, u njoj smo vežbali svojeručni potpis, sabirali ocene pred kraj godine, u njoj je 200 puta zapisano neko ime u koje smo bili zaljubljeni! I kao da samo još onda znali da ceo život ne može stati u jednu svesku, ma kolika ona bila. |
|||||||||||
|
_________________ Živeo pleonazam: čak štaviše baš upravo, nego šta!
|
|||||||||||||
|
| |
|
karakterni smajli
|
|
I nekoliko starih, dobro znanih stihova, koje volim da recitujem svom čuperku...
Plavi čuperak obično nose neko na oku, neko do nosa al' ima jedan čuperak plavi zamislite gde, u mojoj glavi! Kako u glavi da bude kosa? Lepo u glavi, ali to nije moj čuperak plavi već jedne Sanje iz 6/A. Pa šta? Videćeš šta kad čuperak nečije kose tudje malo u tvoju glavu udje pa se umudriš i udrveniš pa, malo, malo - pa pocrveniš pa grickaš nokte i kriješ lice pa šalješ tajne ceduljice pa nešto kunjaš pa se mučiš pa učiš a sve koješta učiš - izmešaš rotkve i romboide izmešaš nokte i piramide izmešaš leptire i gradove i sportove i ručne radove i tropsko bilje i stare Grke i lepo ne znaš šta ćeš od muke. Sad vidiš šta je čuperak plavi kad ti se danima mota po glavi pa od dečaka - pravog junaka napravi tunjavka i nespretnjaka! |
|||||||||||
|
_________________ Živeo pleonazam: čak štaviše baš upravo, nego šta!
|
|||||||||||||
|
| Hodajući na rukama (odlomci) | |
|
Darkina kuma
|
|
*Spavati u svom snu, to mora da je strašno siromaštvo.
*Sve što mi učini prolaznost, ne prima se: ni poljupci, ni ožiljci, ni starost. *Moraš mi jednom objasniti kakav si ti to vrač kad duneš u pčelu na dlanu i pretvoriš je u zvezdu... *Samoćom nasleđuju se prostori. Boraviti u sebi znači biti na putu. Ona nije odvajanje, nego pripajanje stvarima. *Ko god srlja u mene, dobro mora da upamti: jedno je biti otvoren, a drugo biti prohodan. *Postoje u nama zvuci što zaglušuju gromove. *Postoje reči bez usana. *Tvoje vatre tek počinju. Tvoje vatre su prisutne. Danas. Davno pre danas. I dugo iza svih danas. Uvek ćemo se sretati. Vraćaćeš se preobražen, ponavljan neponovljivo u krvotoku proleća u plavim plotunima lasta. U puzavicama kiša. U grozdovima rosa. Plaši se poniženja koje se zove zaborav. *Lako ćeš ti sa nemirom. Kako umiriti mir? Ko ne ume da izmisli, ne ume ni da opstane. Zdela si, puna zvezda... Šta znači smiriti potrese u dubinama sebe? Znači: ugasiti glas. |
|||||||||||
|
_________________ ....postoje u nama zvuci što zaglušuju gromove......
|
|||||||||||||
|
| |
|
viši sexualni instruktor
|
|
Odluka
Život je sve nešto iz početka. Juče i prekjuče sutra ne vrede. Nema na svetu dva ista petka, dve iste nedelje, dve iste srede. Pa čemu onda razočaranja? Ako je jedna ljubav - ćorak, Odmah se drukčije i lepše sanja. I kad si najviše tužan i gorak nekih se novih očiju setiš i shvatis da letiš… divnije letiš. Ko je to video da dečak pati? Da kunja kmezav i da plače? Svaki put moraš iznova znati da voliš bolje, da voliš jače. Ne da se vadiš. Ne da se tešiš. Već da se istinski do neba smešiš. Nema na svetu dve iste srede, dva ista utorka, dva ista petka. Sve nove ljubavi drukčije vrede. Živi se svaki put iz početka. Živi se da se nikad ne pada. Da budeš snažniji posle oluje. I da se u tvom srcu već sada Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje. Miroslav Antić |
|||||||||||
|
_________________ Istraživanje paranormalnih pojava kod muškog roda!
|
|||||||||||||
|
| |
|
moderator, mladji referent
|
|
DRUGARSKA PESMA
Miroslav Antic Nista ti ne razumes, moj najrodjeniji blesane, uobrazeni prince sto te je zivot razmazio. Da znas kolike sam noci uznemirene i besane drhtao kraj tvog uzglavlja, pokrivao te i pazio. Ti si za mene jos uvek parce tek rodjenog mesa: ovaj musavko sto vristi i celu kucu potresa. Ja sam te, lepoto moja, naucio da hodas. Svima sam placao pice kad su ti zubi nikli, ja sam ti dao zivot. Nije te donela roda. A onda smo se , odjednom, jedan od drugoga odvikli, kao da sve sto kazem zaista ne razumes i kao da sve sto umem ti triput bolje umes. U redu, pametna glavo. Ja sam te ljuljao, kupao, ponosio se tobom, nemuste reci sricao, i dosta svoje mladosti zbog tebe sam polupao i kad je u svet trebalo nisam se zbog tebe micao, nego sam sav osedeo, moj naduvenko mili, da bi tvoj zivot vredeo i dani vaqani bili. Danas, kad rodjendan slavis, sve cu svecane torte pobacati kroz prozor na uzas rodbine cele. Ti znas: ja sam tvoj otac. Mi smo od takve sorte sto ne sme da zadrhti kad odapise strele. Mozda jos nije kasno. Jednom se mora reci: i drugarski i tuzno i grubo i srneci. Propustio sam godine. Ispustio te iz ruku. Sve tvoje slabe ocene moljakanjem sam resio. Vecito sam se svadjao kad te drugi istuku. Bio si moje mozimce i tu sam najteze pogresio. cetrnaest ti je godina i zar te stvarno ne vredja da stalno za tebe podmecem i dusu i glavu i ledja? Hocu da jasno kazes kad mislis da budes muskarac. Zar treba i sutra da resavam sve sto ti odraslom fali? "Tata, skripi u braku… na poslu… daj za dzeparac…" A ja ti i dalje pomazem jer te i volim i zalim. Ne cestitam ti rodjendan. Mi smo se uzalud borili i stvarali smo cuda, i nista nismo stvorili. I evo, danas ti dajem rec roditeljsku i musku: ako ne postanes covek na ovoj, tek zapocetoj carobnoj stazi zivota moram ti razbiti njusku. Makar ozenjen bio, makar u trideset petoj. Nikad te tukao nisam. To za decake nije. Al sutra, odrasli prince, videces kako se bije. |
|||||||||||
|
_________________ ... A mislila sam da si stvarnost.
|
|||||||||||||
|
 | Miroslav Antić | |
|
||
|
|
|