Šta žene žele

Suprotno od onoga što većina muškaraca misli, nije potrebno potrošiti velike novčane iznose da biste je osvojili, važna je želja, kao i pokazana pažnja.



Sada je i naučno potvrđeno: kada je o romantici reč, većina muškaraca ne zna šta obara žene s nogu. Jači pol retko deli komplimente, ne piše ljubavne pesme, a vrhunac maštovitosti su skupi pokloni ili seksi donje rublje. S druge strane, pokazalo je istraživanje, žene su željne nežnosti i malih stvari koje život čine lepim.

Istraživanje koje je profesor Ričard Vajsmen obavio sa 6.500 muškaraca i žena širom sveta pokazalo je da su najmanje romantični britanski muškarci. Oni najčešće pogrešno misle da su skupi pokloni i seksi donje rublje najbrži put do ženskog srca, dok žene padaju na male gestove, kao što je pripremljena kupka posle napornog radnog dana ili kada im ujutru skuvaju kafu i donesu je u krevet.



Dajte uzbuđenja

- Suprotno od onoga što većina muškaraca misli, nije potrebno potrošiti velike novčane iznose da biste osvojili ženu, važna je želja, kao i pokazana pažnja. Žene, čini se, posebno „padaju" na sve vrste avantura i iznenađenja, dok, kako se pokazalo u ovom istraživanju, materijalnim stvarima ne pridaju veliko značenje - tvrdi profesor Vajsmen.



Njegovo istraživanje je takođe pokazalo da 52 odsto žena nikad od svog partnera nije doživelo da im pripremi mirišljavu kupku posle radnog dana, dok 45 odsto žena nikad nije bilo u situaciji da im muškarac da svoj sako ili jaknu kad im je bilo hladno. Uzbudljivi romantični vikend za dvoje nije iskusilo 53 odsto žena.

Romansa

U posebnom delu istraživanja bilo je i pitanje za muškarce šta misle koliko će žene neke gestove smatrati romantičnim, a u isto vreme žene su ocenjivale romantičnost tih gestova. Kao što je bilo i očekivano, muškarci su ozbiljno omanuli u proceni.



- Muškarci ne shvataju psihološki uticaj malih romantičnih gestova. S druge strane, upravo je to ono što žene vole, jer im to pokazuje da su muškarci zaista zainteresovani za njih i da radije misle na njih nego na sebe - zaključuje profesor Vajsmen.