U znak sećanja.....

22.05.2006.god.
22.05.2008.god.

Tuga...
Ne dišem..Ne živim bez tebe..

Zauvek tvoj kolačić

T a s h a

Dragi moj
nisam te zaboravila..Ne, to nikada neću i ne mogu, ne želim...

Ne prestajem sa suzama..
Nosim bol i tugu u grudima..
Nada i dalje postoji da će mi možda nekada biti bolje..Hoće li?!

S poštovanjem prijatelju

tvoja Tatjana

22.05.2006.
22.05.2009.

Izgubila sam osećaj radosti u sebi, onu malu, gotovo neznatnu sreću koja titra na licu a koju retki ljudi umeju da vide, zatvaram oči i u ponor duše svoje krijem svaku suzu za tobom…
Zar si mislio da godine prolaze bez sećanja?! Bez ovog bola i drhtaja kada čujem ime Nikola?!
U najtežim trenucima, kada je i moj život visio o koncu zvanom sudbina, “odlukom” visprenih doktora eto mene još uvek u životu a samo nas je nit daha delila da budemo zajedno.. Ja sam tada usnila san u kome si mi jasno rekao da “nije vreme sada, da će sve biti u redu”, širokim osmehom na tvom licu “predočio” mi budućnost na koju “imam pravo”, pomilovao po kosi i ja još dišem…Retko te sanjam..Jesi li sada postao moj anđeo čuvar?! Znam, znam. Ubeđena sam da to jesi već odavno…Hvala ti prijatelju!
Na svaku tvoju godišnjicu ja se prenem, u onom istom času kada si ti preminuo ja ustajem u gluvo doba noći, sva u bunilu izgovorim tvoje ime, ostanem minut-dva sedeći na ivici kreveta, nervozno upalim cigaretu i ugasim…Legnem, a znam da ti nikada više ustati nećeš! I to se zove životom?! Glupa sam, nikada ga kao takvog neću, ne znam razumeti…
Anđele hvala ti što me čuvaš, što mi ni u ovom tuđem gradu ne daš da posutanem, gubim, prestajem da se nadam da ću sresti nekoga kao što si bio ti…
Hvala ti što si me spasao, što još mogu da vidim tvoje obrise i što se nadam da se oni mogu pretvoriti u neko novo, jedinstveno i pravo prijateljstvo!
Nikola prijatelju moj!
Sa najvećim postovanjem i dalje u velikom bolu za tobom
tvoj kolačić Tatjana!



T a s h a

Davno me nije bilo...
Ovo je riznica moga bola zbog gubitka najboljeg prijatelja...Mislila sam da tugu mogu potisnuti...
Veceras sam iscitavala komentare divnih ljudi kada mi je bilo najteze..
Hvala svima vama..Malo je reci koliko mi je podrska tada znacila i
jos uvek znaci..
Doduse, secanje na mog prijatelja Nikolu nikada nece izbledeti...
Gotovo kao da je vreme stalo, kao da nije nestao, kao da se i dalje
smeje i ja ocekujem vidjenje..I nema ga!I nece ga biti!
Boli i dalje...Secanje ljubomorno i sebicno cuvam...
Koliko dugo i zasto?! Ne znam ...
I opet sam dobila neopisivu zelju da sa vama, divnim ljudima,
podelim deo svoje intime..Ne zamerite mi..

Nikola voli te i zauvek ce to ciniti
tvoj kolacic Tatjana...



T a s h a

22.05.2006.
22.05.2010.

Još uvek mislim da ćeš se odnekud pojaviti..Čekam i posle toliko godina...
Ne zaboravljam..Na tebe, na naše prijateljstvo, na naše vreme..Praznina je tu..
Uzaludno čekam zar ne?!
Ne odustajem od sećanja koje ljubomorno čuvam...
Nikola, Nikola bio si i ostao sinonim za prijateljstvo!!

Tuga se nije promenila...Nisam ni ja...
Čuvaj me moj dobri anđele..
Tvoj kolačić...